top of page
Trenutni Teleport u Kovinu

Zahvaljujući Teleportu Vladimira Komarice, u isto vreme je moguće pratiti postavku Ženskog Arhitektonskog Društva u Beogradu i produžetak iste koja se odigrava u Kovinu.

U ovoj situaciji, dok se Kovinska publika nalazi ispred Teleporta, vi se nalazite sa druge strane.

U nastavku možete pročitati na šta su bili inspirisani ljubitelja Van Ajkove umetnosti iz Briža u sličnoj okolnosti.

PRIČA O KRAĐI

Treba imati na umu da se sve što sledi dešava u Kovinu, gradu kakvih u Srbiji ima na desetine. Sve se dešava van Beograda, van srpske Atine, van institucije. Zapravo, sve se dešava na ulici, u samom centru grada, između menjačnice i trafike, a prekoputa skroz dobre pekare.

2018. godine, Vladimir Komarica na fasadu svoje kuće postavio je TelePort koji prostorno i vremenski spaja Kovin sa nekim drugim mestom. Za sve to vreme iz Kovina se za tren oka moglo stići u Berlin, La Manču, Pariz, Žitorađu, Temišvar, itd. Na ovaj način, jednosmerno, TelePort je radio godinu i po dana sve do trenutka kada je Kovin spojen sa Kumrovcem.

Vladimir Komarica, kovinski slikar, nošen mišlju da pomiri virtuelno i stvarno, javno i privatno, na granici privatnog i javnog spaja stvarno i virtuelno. Ovo postiže objavljivanjem radova formata 190x120 cm na fasadnom zidu svoje kuće. Iako je poznato da ovu instalaciju prati mnogobrojna kovinska publika, onome što sledi ni sam Komarica nije se nadao.

30. 04. 2020.

Pod okriljem noći, u sigurnosti policijskog časa, na čelu Josipa Broza Tita, koji već mesec dana povezuje Kovin sa Kumrovcem, pojavilo se ustaško U, preko njegovog lica X, a u dnu portreta anagram P.F.K. Kovinska publika, koja redovno prati rad TelePorta putem društvenih mreža, po strani je ostavila svoje razmirice oko toga da li lik ovog doživotnog predsednika treba da se nalazi na TelePortu. Svu svoju srdžbu ona je sada usmerila na ikonoklasta. Komarica je nakon ove intervencije preko U, X i P.F.K. iscrtao cveće, a iznad maršalove glave napisao Drugarice, posadimo cvijeće. Tako je ikonoklast postao pionirka, a Broz produžio ka kući cveća. Ako je verovati fejsbuk publici, umetnost je uzvratila udarac – svi su se vratili pitanju da li je Kovin uopšte trebalo da bude spojen sa Kumrovcem. Kovinski ikonoklast i njegov nespretni trud pali su u zaborav. Ipak, u svoj toj buci, neko iz publike shvata da namera ikonoklasta nije bila uništavanje TelePorta, nego ograničavanje njegovih prostornih i vremenskih mogućnosti. Drugim rečima, za tog nekog, problem je bio u veštini, a ne u postupku. 

Međutim, čoveka ponekad dovodi do ludila ili, daleko gore, do razočaranja, to kada živi sam sa jednom mišlju, a ništa ne čini povodom nje. Zato se onaj posmatrač opsednut veštijom intervencijom odluči da nađe sagovornika. Taj sagovornik obično nije ni svestan da je, pored svih opasnosti koje vrebaju, čak i u ovoj nestabilnoj epidemiološkoj situaciji, retko šta opasno kao upuštanje u razgovor sa čovekom opsednutim idejom. U takvim razgovorima granice se lako gube i sagovornik postaje saučesnik.

17. 05. 2020.

U Kovinu se otvara TelePort prema Redmondu. Portret Bil Gejtsa, čiji zarazni osmeh skreće pažnju sa špriceva koji mu se kriju u prosedoj kosi, od Kovina je u jeku pandemije napravio prvo mesto na svetu gde je stigla vakcina. Kada je reč o ovom TelePortu, reakcije na društvenim mrežama bile su skoro saglasne – on će zasigurno doživeti sudbinu prethodnog. Kako vreme protiče, a TelePort radi bez smetnji, publika se polako okreće raspravi o tome da li stari patak u kosi nosi vakcine ili čipove.

Ako izuzmemo sve teorije vezane za ovog najvećeg američkog zemljoposednika, polako postaje jasno da revolt usmeren prema njemu nije ništa drugo no iskonski strah od nadolazeće sile. To je onaj strah od velikih i nemilosrdnih osvajača kao što su to bili Sargon Akadski, osnivač akadskog carstva, Kir Veliki, osnivač prvog persijskog carstva, Džingis-kan, prvi veliki kan i osnivač mongolskog carstva, zatim Đaume I od Aragona, Francisko Pizaro, Fernando Kortes, Napoleon I Bonaparta, Adlof Hitler i – na kraju ovog niza – savremeni osvajač, Bil Gejts, osnivač Microsoft-a.

Kako nam se priča o Bil Gejtsu kao modernom osvajaču koji želi da nas čipuje ne čini mnogo verovatnom – pored živog Ilona Maska, budućeg osnivača marsovskog carstva, i njegovog Neuralink-a – shvatamo da se Bil nalazi u još jednom društvu, ali ovaj put manje strašnih osvajača. U ovoj ekipi su nesuđeni osvajači poput Šredera, Gorile Groda, doktora Kandže, Skeletora, Kobra Komandera i definitivno najuporniji par osvajača, dva laboratorijska miša, Pinki i Brejn, koji svako veče pokušavaju da pokore svet.

Čini se da su na ovaj način razmišljali i oni koji su na TelePort dodali oblačić. Zahvaljujući njemu, Bil, poput Pinkija na početku svake epizode, postavlja pitanje Gee Brain, what are we gonna do tonight? Tu, međutim, intervenciji nije kraj – na Bilovo ramenu pojavljuje se Brejn, koji mu odgovara Same thing we do every night Bill! Bil je, dakle, poistovećen sa onim daleko glupljim mišom i osuđen da sa svojim ludim prijateljem Brejnom, svako veče, iz Kovina, neuspešno planira da try to take over the world! 

TelePort je doživeo još jednu intervenciju, ali ona nije naišla ni na kakvu reakciju publike. Nereagovanje nije obeshrabrilo interveniste. Naprotiv, učinilo ih je upornijim – nakon Bil Gejtsa usledile su intervencije na još pet TelePorta.

27. 06. 2020.

Pikova dama, koja spaja Kovin sa Sankt Peterburgom, doživljava intervenciju u vidu tri pobedničke karte.

U poznatoj Puškinovoj priči, Herman, vojni inženjer u Ruskoj imperatorskoj armiji, očajnički želi da sazna tajnu o tri pobedničke karte koja će mu omogućiti da se obogati. Da bi to uradio Puškinov junak se obratio, preteći pištoljem, grofici Ani Fedotovnoj, koja je znala za trik. Zanemevši od straha, grofica umire, ostavljajući svog nenamernog ubicu – pištolj je bio prazan – bez odgovora. Nešto kasnije, ona mu dolazi u san, daje odgovor koji je tražio i prašta ubistvo. Tada saznajemo da su tri karte na TelePortu, trojka, sedmica i kec, tri pobedničke karte iz priče.

Ova intervencija doživljava reakciju Vladimira Komarice, koji izražava svoje oduševljenje na postavljanje tri velike karte, a one koji su ih postavili naziva kolegama umetnicima. Pitanje kako su se trojka, sedmica i kec našle na TelePortu ostaje otvoreno. Sasvim je moguće da je TelePort dozvolio duhu grofice Ane da poseti Kovin i nekom slučajnom prolazniku otkrije svoju tajnu. Sve to nas dovodi u dilemu da li intervencije na TelePortu vrše ljubitelji ruskih klasika ili kockari. 

Ukoliko bi se neko pomamio da se posluži ovim trikom, treba to da čini sa velikim oprezom, jer bi se mogao naći u opasnosti da, poput Hermana koji je namigom poslat u sobu broj 17 obuhovske bolnice, završi u jednoj od soba bolnice u Kovinu.

27. 07. 2020.

Kovin je spojen sa Veronom. Na TelePortu su Romeo i Julija, a iznad Romeove glave poruka od Julije O Romeo, otrov? Glup si, Romeo!

Čini se da je ovaj TelePort, poput Pikove dame, bio lak zadatak za noćne aktere. Ubrzo nakon njegovog postavljanja, Romeu je oko vrata osvanula bočica sa otrovom. Na ovu intervenciju, zajedno sa Julijom, Komarica odgovara Živeli, Romeo! Nakon ove zdravice u Kovin stiže Bonvoljo, Romeov rođak i prijatelj, i odvodi ga u noći kovinske. Ako sudimo po tragovima karmina na Romeovom telu, rekli bismo da je Romeo imao uspešnu noć i Juliju odlučio da zameni jednom Kovinkom. Međutim, isto tako je verovatno da su, poneseni saosećanjem što Romeu ništa ne ide na ruku, po njegovom nagom telu, pod okriljem noći, kao i svaki put do tada, sagovornici, saučesnici i zaverenici izlepili poljupce ženskih usana i na taj način dali Juliji do znanja da Romeo još uvek nije za bacanje. Virtuelna publika stekla je utisak da umetnik sam vrši intervencije i razgovara sam sa sobom, što u gradu poput Kovina može biti verovatnije no malo gde drugde. 

25. 10. 2020.

U svetlu aktuelnih američkih izbora Kovin je spojen, ne samo sa Vašingtonom, nego i sa Trampovom Belom kućom. Na TelePortu se nalazi mala američka zastava na kojoj su iscrtane ribice, ptice ili avioni, što zavisi od oka posmatrača. Intervencija na ovaj TelePort može da se tumači i kao omaž prvom ikonoklastu. Urađena je sprejom, ostavljen je potpis određene grupe, anagram i, najvažnije za noćne aktere, isprovocirana je reakcija publike na društvenim mrežama. U kontekstu TelePorta ispod zastave je napisano veliko Q, a iznad anagram grupe QAnon koji glasi WWG1WGA. Reakcija nije bila burna kao za Tita, ali ipak je bilo ljudi, zgroženih vandalizmom, koji su poručili da onaj koji šara treba da se pazi, jer neko uvek gleda a i snima. Ovaj komentar bio je inspiracija za dodatnu intervenciju koja je došla u vidu lažne nadzorne kamere i poruke:

KLUB FEJSBUK LJUBITELJA TELEPORTA POKLANJA OVU NADZORNU KAMERU A VANDALU PORUCUJE NEKO UVEK GLEDA A I SNIMA.

 

Komarica, zbunjen Q intervencijom, zabrinuo se da li je omogućio pristalicama QAnon pokreta da posete Kovin i iz njega pošalju podršku Donaldu Trampu, ali je ubrzo shvatio da se radi o dopuni TelePorta. Kamera mu je to dodatno potvrdila, pa ju je podigao više i ostavio da stoji na TelePortu i dan danas.

 

Publika nije imala reakciju na pojavu nadzornog organa. 

11. 12. 2020. 

Žuta, zelena, plava i crvena gazeći jedna preko druge u ogromnom broju srljale su u neprobojnu crnu rupu na TelePortu. Kovin je tada za jedne bio spojen sa Crnom barom, nadomak Kovina, a za druge sa kosmičkom Crnom rupom. U toku jedne noći, iz centra rupe, izašlo je ogledalo. Iz ove intervencije vidimo da urednici kovinskog kulturnog programa spadaju u ovu drugu grupu. Verovatno su se pri svojoj intervenciji oslanjali na misao da u raznim crnim rupama, bezdanima i ambisima čovek najpre pronađe priliku za refleksiju. Takođe je moguće da se radi i o nekome kome Kovin nije toliko poznat, kao ni obližnja Crna bara. Bilo kako bilo, na ovaj način, svako  ko se našao ispred TelePorta i pogledao u crninu, sa namerom da se teleportuje, bio bi suočen sam sa sobom. 

2.01.2021.

Sve što se desilo nakon 12. januara ovde stoji napisano kao rekonstrukcija nastala iz pisama koje su razmenili Vladimir Komarica i izvesni doktor Veruz.

 

Panični korak tutnjao je kroz dugački hodnik društva ljubitelja van Ajkove umetnosti. Uletevši u prostoriju, gde su ostali članovi sa belim čipkama na glavama posmatrali portret Margaret van Ajk, zadihani član, boreći se za dah, uspevao je da izgovara samo po jednu reč.

Van Ajk. Turban. Crveni. Ali plavi.

U jednoj od prostorija društva ljubitelja van Ajkove umetnosti otvoren je teleport koje je spajao Briž i Kovin. Ono što su članovi društva mogli da vide bio je Čovek sa crvenim turbanom, ali ovaj put iscrtan olovkom, a jedino što je bilo u boji je njegov plavi turban. Pogledali su se međusobno i u glas izgovorili samo jedno ime – doktor Veruz. Uvežbanim, lenjim pogledom mačke, kojim je skrivao svoju hitru misao, doktor Veruz, čovek gustih brkova i promenjive prirode, prelazio je preko zbunjenih članova društva i na kraju stigao do samog teleporta kroz koji je mogao da vidi drvo kestena i turban, koji samo što se na zavijori na vetru i ostavi van Ajka gologlavog. Kako je primetio da ljudi već neko vreme samo prolaze pored turbana, shvata, pre nego i sami članovi društva, da njih, koji imaju običaj da se obuku poput likova na van Ajkovim slikama dok ih posmatraju, strašno uznemiravaju ti prolaznici, naviknuti na prisustvo slike. Postalo mu je jasno da društvo ljubitelja smatra da turban treba da pripada njima i da treba da se donese u Briž. Međutim, njegova snobovska priroda nije mu dozvoljavala da sam predloži da ode u Kovin po turban, ali u svojoj monaškoj ćudi pronalazi strpljenje za članovi društva smatravši da sami treba da dođu do razloga zbog kog su ga pozvali. Naivno im govori da će mu biti potrebno nekoliko dana da razmisli o svemu što se odvija pred njihovim očima i predstavi im nekakav zaključak. Tako je doktor Veruz, jedva pomerajući usta, sve govorio sebi u brkove i u njima odlagao svoje planove za Kovin. Ono što nije očekivao bile su dve figure koje su po noći prišle, kako se sumnja, van Ajkovom autoportretu, prislonile papir na njega, te počele da ga precrtavaju. Ubrzo zatim, na vetru se nije vijorio samo turban, nego i kožni mantil sa šarenom kragnom, skrojen po meri za Čoveka sa turbanom. Iako se retko smeje, jer u brkovima čuva sve svoje planove, ove dve figure i njihova intervencija su izmamili osmeh doktoru Veruzu, jer su mu pružile priliku da ubrza članove društva. 

„Ukoliko želite da se nešto učini, moramo reagovati što pre. U Kovinu postoji još neko ko se interesuje za turban“ – izvuče iz svojih brkova doktor Veruz.

 

Shvativši da nemaju vremena za gubljenje – 03.02.2021 – članovi društva šalju doktora Veruza u Kovin, odakle im on donosi Čoveka sa turbanom i u istom mahu, nakon više od dve godine neprestanog rada, gasi TelePort. No, ono čega sada prezadovoljni članovi društva ljubitelja van Ajkove umetnosti nisu bili svesni, jeste pismo koje je doktor Veruz ostavio Vladimiru Komarici. 

Poštovani gospodine Komarica,

Dvanaestog januara u jednoj od prostorija društva ljubitelja dela Jan van Ajka iz Briža otvoren je teleport ka Kovinu. Ubrzo zatim, društvo me je unajmilo da dođem u Kovin i procenim da li Vaš rad zadovoljava standarde društva. Sa velikim zadovoljstvom Vam saopštavam da će Vaš rad od sada da se nalazi u Brižu u prostoriji gde se otvorio teleport.

Sa velikim naklonom, pozdravlja Vas doktor Veruz

P.S. kako me je društvo unajmilo da sliku donesem njima, isto me tako Vi možete unajmiti da je Vama vratim. Ukoliko se odlučite za to, slobodno me kontaktirajte putem TelePorta. Što se moje cene tiče, ne brinite, zadovoljiću se jednim malim portretom sebe.

Kovinski slikar, Vladimir Komarica, prihvatio je ponudu i, ne gubeći časa, razapeo platno za portret. Ubrzo zatim, na mestu gde se nekada Kovin spajao sa ostatkom sveta, Komaricu je sačekalo još jedno rukom napisano pismo.

Poštovani gospodine Komarica,

Trenutno se nalazim u Napulju, gde je moju pažnju privukla skoro otkrivena kopija slike Salvator Mundi, pa zato, umesto mene, ove reči upućene Vama ispisuje moj kovinski šegrt. Drago mi je da ste odlučili da me unajmite. Budući da sam ja čovek koji sam sebe ne može da sagleda, ono što ću Vam napisati jeste ono što su drugi rekli o meni.

Kako mi je objašnjeno, moja narav je poput one kriške klementine od čije se kiselosti skupljaju usta i duša. Pogled lenj poput mačke, a misao isto poput mačke, hitra. Kada bih imao tanje brkove, nikad ne bih mogao da se bavim ovim poslom, inače bi se svi moji planovi rasuli.

Gore napisane reči nikako ne treba da shvatite kao moj pokušaj da usmeravam Vaš umetnički izražaj, ali postoji jedna stvar koju bih Vas zamolio da imate u vidu. Radi se o stvari koju je svaki umetnik koji je do sada radio moj portret, da li iz straha, projektovane taštine ili nemarnosti, izostavio, a to je činjenica da ja imam kriv nos.

Kada portret bude bio gotov, postavite ga na TelePort. Na taj način Kovin će još jednom biti spojen sa Brižom, a meni će biti omogućeno da ga opet posetim i vratim Vam Jan van Ajka.

Sa najdubljim naklonom, pozdravlja Vas doktor Veruz

Želeći da uveri Komaricu da se njegov rad, iako ukraden, ipak nalazi u sigurnim rukama, doktor Veruz mu – 16.02.2021 – dostavlja fotografije članova društava koji posmatraju turban i uverava ga da će mu slika uskoro biti vraćena. 

U nedelju – 21.02.2021 – dok je u Kovinu Vladimir Komarica završavao svoje kućne poslove i spremao se da iskoristi dan za šetnju kovinskim damom, u isto vreme, u Brižu, članovi društva ljubitelja van Ajkove umetnosti su se spremali za svoje ceremonijalno posmatranje Čoveka sa turbanom, uvijavši svoje glave u turbane. Obe strane bile su potpuno nesvesne da je doktor Veruz noć pre pokupio sliku i odneo je za Kovin. Ono što je tada doktoru hitre misli promaklo jeste to da se Kovin i Briž ponovo spajaju kada se turban vrati na njegovo prvobitno mesto. Ovim potezom omogućio je da se osmoro članova društva, sa turbanima na glavama, veoma uznemirenih što im je slika otuđena, u tren oka pojavi u Kovinu. U istom trenutku Vladimir Komarica izlazi iz svog dvorišta i dok zaključava kapiju, čuje kako mu neko dovikuje Vlado, šta su ti se skupili ovi ljudi ovde?

U ovoj zbrci postaje pomalo nejasno šta se tačno desilo, ali sigurno je da je doktor Veruz, povrativši hitrost svoje misli, u brkovima pronašao nešto što je smirilo članove društva i dozvolilo mu da se među njima sakrije.

Komarica tada priđe ćošku svoje kuće i, zahvaljujući turbanu, shvati da je Kovin ponovo spojen sa Brižom. Ono što ga najviše iznenadilo bilo je Društvo ljubitelja van Ajkove umetnosti čiji su članovi, noseći turbane u svojoj nepomičnosti i apsolutnoj predanosti Čoveku sa turbanom, izgledali monumentalno, poput talasa koji se nadvija nad obalom.

22.03.2021
Ovaj razgovor između Vladimira Komarice i poštovalaca TelePorta trajao je 10 meseci i odigrao se u Kovinu, između menjačnice i trafike, a preko puta sasvim prosečne pekare. Ukoliko vas put nanese u Kovin, svratite do TelePorta. Ukoliko planirate put u Kovin, isplanirajte i intervenciju.

uz odobrenje autora, originalno objavljeno na Novom Polisu

bottom of page